Плимни талас је водени талас који се формира у феномену плиме, а настаје као разлика између нивоа воде осеке и водене масе која јој се супротставља струјањем у супротном смеру па је плимни талас најчешћи у уским, дугим увалама, рекама и увалама где веће количине воде утиче кроз притоке. Као такав плимни талас се због своје јачине често замењује цунамијама, иако су то две различите природне појаве.
Плимни таласи иако се појављују где год постоје услови за плиму и осеку у већини случајева њихов ефекат није видљив. Видљивост и утицај плимног талас препознаје се само у подручјима где настају високе разлике између плиме и осеке (обично где је разлика око 6 m између високе и ниске воде) те где плима плави плитка, сужавајућа речна корита или заливе. Плимни таласи не само да повећавају ниво плиме него исто тако могу продужити време плимне поплављености одређеног подручја захваћеног плимним таласом те при том стварају ефекат изненадног пораста нивоа воде који није уобичајен.
Плимни таласи се јављају у неколико облика, варирајући од воденог зида који надолази у облику једног талас, у облику ударног таласа, као и вишеструких таласа предвођених једним примарним јачим таласом и низом секундарних смирујућих таласа. Код изразито великих плимних валова постоји могућност угрожавања пловидбе бродова и одвијања пловних активности али представљају могућност одвијања екстремних спортских активност као што је речно сурфовање.
Попис река на којима је забележена појава плимног таласа:
У Француској појам плимног таласа у језику се жове un mascaret, иако постоје и локални назив који су уобичајени.
Већина река које се уливају у горњем делу залива Фундy између Нове Шкотске и Њу Брунсвика имају плимне валове. Посебно треба издвојити:
Залив Фундy је специфичан по томе јер је на тој локацији заблежена највећа разлика између морских мена то јест плиме и осеке са разликом од 16 m између највишег и најнижег нивоа воде па самим тим је феномен плимног таласа изразит и заметљив.